Ljubavni par iz taksija 2. deo

Taksi je stao. Mladić je platio i lagano su izašli. Taksista je sa čuđenjem gledao, sve mu je bilo jasno, ali ipak je nekoliko puta zavrteo glavom. Od jednom su mu se iskolačile oči. Mladić je svoju šefovicu tako jako uštinuo za zadnjicu, da je ovaj bio siguran da će joj ostati modrica na levom guzu.

U tom trenutku je neko krenuo da otvara vrata od taksija: Da li je slobodno!?

I dalje zbunjen, klimnuo je glavom i pustio novu stranku u auto.

Dokle ćete?

Idem na Konjarnik, ugao Vojislava Ilića i Ustaničke, za posle dogovorićemo se.

Idem na Gazelu, može?

Može. Samo da stignemo na vreme. Ima li gužve?

Ma gužve nema, nego sad mi se desilo nešto čudnovato.

Mušterija se okrenula ka njemu. - Šta to može taksistu da iznenadi?

Možda ste videli moje predhodne mušterije?

Ne, izvinite, u frci sam bio, samo mi je bilo bitno da pronađem slobodan taksi. O čemu se radi?

Dama i klinac. Mada dama voli piletinu. Kako su se prvo pipkali, a onda i žvalavili.

Pa koliko je starija od njega.

Dovoljno, taman za mene, ali pored ovog klinca ne bih imao nikakve šanse.

E baš čudno! Nikad ne bih rekao da u Beogradu ima “Milfara” koje vodaju klince.

Zaćutali su. Najverovatnije se taksista prisećao onoga što je video, dok je mušterija zamišljala kako je izgledao taj vrlo zanimljiv par, koji je ostavio tako jak utisak na taksistu.

Imali su sreće, prošli su ekspresno preko Gazele i vrlo brzo nakon Autokomande bili su u Ustaničkoj ulici. Obojica su ćutali, imali su na umu samo ljubavni par koji je pre petnaestak minuta razmeljivao “nežnosti” na zadnjem sedištu taksija.

Blizu smo, da li treba negde konkretno, ili?

Neka, neka, ovde je dobro. Firma je odmah na ćošku. Nadam se da je za danas dosta sa iznenađenjima, haha ha!

Kažem Vam, teško da bih joj oprostio, ali sad je i vreme za odmor, posle u noćnoj smeni, ko zna šta još može da me iznenadi.

Nastaviće se

Topla noć beogradska

Imao je osecaj da je ponovo lagao. Nije bilo namerno, jednostavno desilo se. Nije sad baš bila griža savesti, ali mogao je biti iskreniji. Ustao je iz kreveta i otišao na terasu. U neka ranija i sretnija vremena zapalio bi cigaru, ali nisu mu mnogo falile, jednostavno samo je duboko uzdahnuo i gledao u pravcu reke. Svetla velegrada su se ogledala u reci, a on je i dalje razmišljao da li je bio samo neiskren ili je bio lažov. Zasto je morao da kaze da mu se dopada njen tekst i zasto joj je rekao da ga slobodno objavi. Znao je da je to tezak bofl, ali kako joj reći da je netalentovana. U tom prvom trenutku mu je izgledalo mnogo lakše, prakticnije da ne koristi energiju na razmisljanje i slaganje misli koje bi bile adekvatne, iskrene i možda bolne. Udahnuo je duboko i dok je izdisaj uzlazio iz njegovih pluća, prelazeći preko resice i izlazeći kroz usta začuo je dubok gromki glas. Pretoplo je noćas u Beogradu! Okren...

Umesto uvoda

Zovem se Marko Mil Popović. Odmah bih pojasnio moje srednje ime tj Mil. Pre svega u svetu književnosti i pisane reči postoji dosta Marka Popovića, tako da sem mene, jos trojica se bave pisanjem, plus do pre par godina najpoznatiji Marko Popović je bio naš čuveni arheolog, da i sa njim su me mešali. Ovako Mil dobro zvuči, mada u google pretragama nekad se kao Marko Mil Popović pojavi i Marko Miljanov Popović, što realno i godi. Da, Mil je inače delimično vezano za moje porodično nasleđe i imena u mojoj porodici, a delimično zaista ima i umetnički prizvuk, zvuči anglikanski poput Džona Stjuarta Mila. Tako da, ja sam Marko Mil Popović i dobrodošli na moj blog. Da, bar jedna rečenica i o blogu. Planiram na njemu da vas upoznam sa nekim novim pričama i da polako spremam neku novu zbirku, a u trenucima kreativne dokolice ću vam predstavljati i pojedine isečke iz mojih romana i već napisanih priča. Uživajte!

Topla noć beogradska 3. deo

Otpio je veliki gutljaj piva, ponovo mu je zafalila cigara, valjda mu je i dim iz lule otvorio apetit za duvanom. Baš mu je falilo da duboko udahne neku finu aromatičnu cigaru i da je propusti kroz nozdrve, pomislio je uh, kako bi to bilo lepo. Ponovo je uputio svoj pogled ka reci i svetlima koja su se prelamala u njoj, bio je u pravu ovaj gorostas sa Grenlanda, imao je Beograd svojih čari. Eto baš večeras nikad nije bio lepši, mada i ovo pivo koje je uzeo je doprinosilo toj slatkoj maloj čari koja se rađala u njegovim mislima. Taksi je stao ispred njegove zgrade. Iz njega su polako izlazili momak i devojka, ljubili su se i nisu obraćali previše pažnje da li ih neko gleda ili ne. To mu je čak pomalo bilo i slatko, setio se sebe kakav je nekad bio. Njih dvoje su brzo ušli u susedni ulaz i nestali u tami hodnika, dok je dizel motor taksija ravnomerno brundao i nestajao iza kružnog toka. Kako se buka pojavila, tako je jednostavno i brzo...

Topla noć beogradska 2. deo

Ma bar je grad lep, možda malo prljav, ali lep. Većini stranaca se dopadne Beograd, ali mi koji ovde živimo nemamo baš neko lepo mišljenje o našem gradu – rekao je pokušavajući da ga nadglasa. Meni je lepa ova vaša gužva, užurbanost. Viđam baš puno ljudi, znaš kod nas na Grenlandu nekad danima i nedeljama ne vidim ni drugog medveda, a ni čoveka. Uželim se čuti tuđu riku ili ljudsku viku. Samo tišina, znaš to je nekad nepodnošljivo, nepregledna belina i bučna tišina. Nego brate, pošto obojica ne možemo da zaspimo da li si za jedno pivo, bar malo da se razladiš – rekao je sa tradicionalnom beogradskom gostoprimljivošću. Dosta sam već popio danas, idi ti samo po njega, ja ću nastaviti da pućkam svoju lulu - povukao je jak dim i zagledao se u daljinu. Dim je lagano izlazio kako iz lule tako i njegovih usta i nestajao u pravcu gradskih ulica. On je za to vreme ušao u svoju spavaću sobu...

Novčanica od pet funti

Bežao je. Još uvek nije bio siguran og koga tačno, ali hod mu je bio ubrzan. Nije znao kako se pojavio u ovoj uzanoj, a dugačkoj ulici. Pomislio je, od koga bežim. Okretao se oko sebe, ali mu ništa nije bilo jasno. Gledao je okolne zgrade, možda ih se sećao, od nekad, od ranije, ali kako je dospeo ovde. Pogledao je u jednom pravcu, video je visoku kulu sa satom na njoj. Skroz na drugom kraju se nazirao veliki gradski park. Ništa mu nije bilo jasno. Stao je, ukočio se. Ne želim bežati, ne znam od koga bežim i kako onda da znam da sam mu pobegao. Stajao je na sredini ulice, dok su ljudi mirno prolazili pored njega. Niko ga nije ni primećivao, mada kad je razmislio, ako je i bežao od nekog, a jeste, međutim tog nekog sada nema. Da li ga prati sa neke pristojne udaljenosti? Osvrtao se oko sebe, ali sumljivo lice nije mogao pronaći. Autobus je zastao. Video je mnoštvo turista, koji su lagano izlazili iz autobusa. Razdragani ljudi, veselost se izlivala i...

Marko Mil Popović

Search This Blog