Marko Mil Popović

    Njen parfem je lagano dopirao do ionako znatiželjnog taksiste. Od kako je, zajedno sa prilično mlađim muškarcem, ušla u njegov auto zaokupljivala mu je pažnju. Imao je finu klijentelu, čak ih je i svakodnevno prevozio, ali takvu damu nije odavno vozio. S vremena na vreme bi podigao pogled ka retrovizoru i gledao u njenom pravcu. Prava, zgodna, kako bi njegov čiča Miloje voleo da kaže raskokana, ali prava.     Klinac pored nje, nije imao više od trideset godina, sigurno petnaestak godina mlađi od nje. Mogao je da čuje dubok glas tog mladića, ali nije mogao da vidi njegovo lice. Dok je gledao u njenom pravcu, spustio je pogled ka njenim nogama. Na iznenađenje, video je mladićevu ruku kako lagano gladi njenu nogu i polako se pomera sve više ka kratkoj haljini.    Polu zbunjeno, ali ipak smireno je pitao - Hoćete li na centralni ili zapadni ulaz?    Da li ti znaš gde se održava sastanak, koja je sala u pitanju?    Četvorka, idemo na...

   Na Beogradskom sajmu od 20. do 23. februara 2025. godine, održan je 46. Međunarodni sajam turizma. Ovo je najveća turistička manifestacija u jugoistočnoj Evropi, a ovogodišnji slogan je "Jedna karta, bezbroj svetova".    U šarolikoj ponudi aranžmana, jeftinih letova, mora I planina, raznih ukusnih đakonija, kvalitetnih vina I rakija, ja sam iskoristio da predstavim svoju monografiju “Kulturna baština Čukarice”.    Imam utisak I nadam se da sam u tome uspeo da predstavim turističku ponudu moje opštine, a da ipak budem drugačiji.    Lep I koristan dan, I da veliko hvala prijateljima iz Turističke organizacije Čukarice.

   Izvukao je svoj novčanik i otvorivši ga video je lepu, svežu, skoro nekorišćenu novčanicu od pet gibraltarskih funti. Stavio ju je na sto. Nije bilo logike, ali mnogo toga čudnog mu se od jutros dogodilo, tako da je odlučio da se preterano ne obazire. Stariji gospodin, uposlenik tajne policije pogledao je novčanicu i privukao ju je sebi. Skinuio je jedne naočare i iz džepa izvukao druge, što je i sam rekao za blizinu. Pogledao je novčanicu i krenuo da sriče serijski broj, izvukao je malu beležnicu i sa minijaturnom grafitnom olovkom je upisao brojeve.    Sad vam je vraćam. Dobio sam šta sam želeo. Zbogom!    Zbogom i vama.     Gledao je u leđa siluete tog starijeg gospodina. Ponovo je stavio šešir na glavu i ubrzo nestao.    On je primakao šoljicu kafe ustima i uzeo prvi gutljaj. Prilično se već o’ladila. Ponovo je pomislio, baš čudan dan. Uzeo je i čašicu sa rakijom i ispio ostatak. Baš mu je prijala. Naručio je još jednu. ...

   Izvadio je novac i uzeo neke dnevne novine i flašicu vode. Englez sa Gibraltara mu se zahvalio i nakon još nekog trenutka su se razišli. To mu se često dešavalo, upozna nekog, taj neko bude mu i simpatičan, porazgovaraju i onda jednostavno ti ljudi nestanu iz njegovog života. Valjda je, uvek bi pomislio, to nešto sasvim normalno. Mada bilo bi mu uvek pomalo žao.     Okrenuo se, pred očima mu se pojavila njegova omiljena kafanica. Seo je i od dobro poznatog konobara naručio komplet, kafa, rakija, ratluk, uvek za njega sa orasima i mala čaša vode. Nagnuo je prvi gutljaj lepe, mirišljave šljivovice, kad je za njegov sto seo stariji čovek, obučen u tamno sivo odelo. Spustio je šešir na sto i gledao u njegovom pravcu.    Umalo da vas izgubim!    Gledao je zabezeknuto, spustio pogled ka šeširu, pa podigao i gledao ga u oči - A ko ste vi?    Tajna policija!    Kakva sad tajna policija. Nikad čuo za vas.    Zato se i ...

   Gledajući u turiste shvatio je da je nestao strah od toga da ga neko prati, možda je samo to umislio u svojoj glavi. Ma ako ga i prate, nek mu lepo priđu i da budu mirni i on i oni, a ne ovako, bilo mu je skroz bezveze. Iza starijeg bračnog para samo se nazirala sjajna žuta kosa, nešto nalik na slamu. Zagledaao se, prvo je video šiljati nos, a onda i celo lice mladog, mršavog čoveka. Čim je uhvatio njegov pogled nasmejao se i brzim korakom mu je prišao.    Da li ste vi ovde lokalac?    Rekao bih, mada nisam siguran. Zašto vas to zanima.    Nisam stigao zameniti novac. Na granici su bili vrlo neljubazni prema nama.    Imate menjačnicu ovde u blizini. Oni će vam zameniti novac i to koliko god vam treba.    Ma ja bih samo da kupim vodu i novine. Koliko je to u vašoj valuti.    Oko sto dinara.    Ovde primaju dinare.    Da, što?    Nisam za to znao, ali odlično.    Daću vam pet f...

   Bežao je. Još uvek nije bio siguran og koga tačno, ali hod mu je bio ubrzan. Nije znao kako se pojavio u ovoj uzanoj, a dugačkoj ulici. Pomislio je, od koga bežim. Okretao se oko sebe, ali mu ništa nije bilo jasno. Gledao je okolne zgrade, možda ih se sećao, od nekad, od ranije, ali kako je dospeo ovde.    Pogledao je u jednom pravcu, video je visoku kulu sa satom na njoj. Skroz na drugom kraju se nazirao veliki gradski park. Ništa mu nije bilo jasno. Stao je, ukočio se. Ne želim bežati, ne znam od koga bežim i kako onda da znam da sam mu pobegao. Stajao je na sredini ulice, dok su ljudi mirno prolazili pored njega. Niko ga nije ni primećivao, mada kad je razmislio, ako je i bežao od nekog, a jeste, međutim tog nekog sada nema. Da li ga prati sa neke pristojne udaljenosti? Osvrtao se oko sebe, ali sumljivo lice nije mogao pronaći.    Autobus je zastao. Video je mnoštvo turista, koji su lagano izlazili iz autobusa. Razdragani ljudi, veselost se izlivala i...

     Otpio je veliki gutljaj piva, ponovo mu je zafalila cigara, valjda mu je i dim iz lule otvorio apetit za duvanom. Baš mu je falilo da duboko udahne neku finu aromatičnu cigaru i da je propusti kroz nozdrve, pomislio je uh, kako bi to bilo lepo. Ponovo je uputio svoj pogled ka reci i svetlima koja su se prelamala u njoj, bio je u pravu ovaj gorostas sa Grenlanda, imao je Beograd svojih čari.    Eto baš večeras nikad nije bio lepši, mada i ovo pivo koje je uzeo je doprinosilo toj slatkoj maloj čari koja se rađala u njegovim mislima.     Taksi je stao ispred njegove zgrade. Iz njega su polako izlazili momak i devojka, ljubili su se i nisu obraćali previše pažnje da li ih neko gleda ili ne. To mu je čak pomalo bilo i slatko, setio se sebe kakav je nekad bio. Njih dvoje su brzo ušli u susedni ulaz i nestali u tami hodnika, dok je dizel motor taksija ravnomerno brundao i nestajao iza kružnog toka. Kako se buka pojavila, tako je jednostavno i brzo...

        Ma bar je grad lep, možda malo prljav, ali lep.    Većini stranaca se dopadne Beograd, ali mi koji ovde živimo nemamo baš neko lepo mišljenje o našem gradu – rekao je pokušavajući da ga nadglasa.    Meni je lepa ova vaša gužva, užurbanost. Viđam baš puno ljudi, znaš kod nas na Grenlandu nekad danima i nedeljama ne vidim ni drugog medveda, a ni čoveka. Uželim se čuti tuđu riku ili ljudsku viku. Samo tišina, znaš to je nekad nepodnošljivo, nepregledna belina i bučna tišina.    Nego brate, pošto obojica ne možemo da zaspimo da li si za jedno pivo, bar malo da se razladiš – rekao je sa tradicionalnom beogradskom gostoprimljivošću.    Dosta sam već popio danas, idi ti samo po njega, ja ću nastaviti da pućkam svoju lulu - povukao je jak dim  i zagledao se u daljinu. Dim je lagano izlazio kako iz lule tako i njegovih usta i nestajao u pravcu gradskih ulica.    On je za to vreme ušao u svoju spavaću sobu...

    Imao je osecaj da je ponovo lagao. Nije bilo namerno, jednostavno desilo se. Nije sad baš bila griža savesti, ali mogao je biti iskreniji. Ustao je iz kreveta i otišao na terasu. U neka ranija i sretnija vremena zapalio bi cigaru, ali nisu mu mnogo falile, jednostavno samo je duboko uzdahnuo i gledao u pravcu reke.      Svetla velegrada su se ogledala u reci, a on je i dalje razmišljao da li je bio samo neiskren ili je bio lažov. Zasto je morao da kaze da mu se dopada njen tekst i zasto joj je rekao da ga slobodno objavi. Znao je da je to tezak bofl, ali kako joj reći da je netalentovana. U tom prvom trenutku mu je izgledalo mnogo lakše, prakticnije da ne koristi energiju na razmisljanje i slaganje misli koje bi bile adekvatne, iskrene i možda bolne.     Udahnuo je duboko i dok je izdisaj uzlazio iz njegovih pluća, prelazeći preko resice i izlazeći kroz usta začuo je dubok gromki glas.     Pretoplo je noćas u Beogradu!     Okren...

Zovem se Marko Mil Popović. Odmah bih pojasnio moje srednje ime tj Mil. Pre svega u svetu književnosti i pisane reči postoji dosta Marka Popovića, tako da sem mene, jos trojica se bave pisanjem, plus do pre par godina najpoznatiji Marko Popović je bio naš čuveni arheolog, da i sa njim su me mešali.  Ovako Mil dobro zvuči, mada u google pretragama nekad se kao Marko Mil Popović pojavi i Marko Miljanov Popović, što realno i godi.  Da, Mil je inače delimično vezano za moje porodično nasleđe i imena u mojoj porodici, a delimično zaista ima i umetnički prizvuk, zvuči anglikanski poput Džona Stjuarta Mila.  Tako da, ja sam Marko Mil Popović i dobrodošli na moj blog. Da, bar jedna rečenica i o blogu. Planiram na njemu da vas upoznam sa nekim novim pričama i da polako spremam neku novu zbirku, a u trenucima kreativne dokolice ću vam predstavljati i pojedine isečke iz mojih romana i već napisanih priča. Uživajte!