Marko Mil Popović

     Istorijski putopis kroz Banovo brdo, Košutnjak i Topčider      Knjige Kulturna baština Čukarice i Kratka hronika Čukarice nastale su iz želje da sačuvam od zaborava istoriju kraja u kome živim i stvaram. Na ovom sajtu neka davna vremena pretvaram u istorijske biografije i putopise, jer prošlost najbolje oživljava u susretu sa vremenom i prostorom po kome svakodnevno koračamo.      Ovaj tekst je moj poziv na šetnju kroz vekove Banovog brda, Košutnjaka i Topčidera, od Banovog letnjikovca i oktobarskih borbi 1915. godine, do mira Topčiderskog groblja i zadužbine Nikole Spasića. Verujem da će vam pomoći da saznate nešto novo o našem zajedničkom kulturnom nasleđu.      Postoje delovi Beograda gde je istorija bila aktivna i burna i gde svaki sloj zemlje, svako uzvišenje i gusti šumarak pamte korake vojskovođa, zanesenjaka, dobrotvora i umetnika. Jedan takav svet - istovremeno užurban i duboko miran - pruža se na jugozapadnim kap...

      Sigurno je koračao Širokim sokakom, glavnom ulicom i za njega jedinom u Bitolju. Nije planirao previše da se zadržava, ali morao je da upozna lokalne ljude. Znao je da jedan dan razgovora sa nekoliko uglednijih građana, već sledećeg jutra znači da svi znaju da se nalazi u ovom gradu. Šetajući samim srcem varoši, imao je priliku da vidi kako sa jedne strane raste civilizacija. Ali istovremeno da bude svestan da je tako opasno blizu nepreglednog istočnog vilajeta. Fine i uređene zgrade su odavale određenu gospodstvenost ovoj varošici. Međutim, Ajdar-kadi, Jeni i Isakova džamija su ga upozoravale da se ipak nalazi na krajnjem zapadu Orijenta.       Sve je bilo lepo ukomponovano. Drvoredi su se pružali korzoom, porodice su šetale njime. Čak i velika reklama za fotografsku radnju, nova konkurencija 20. veka, ovom čoveku staroga kova. Ispred radnje je stajao muškarac sa gustim negovanim brkovima, koji kad ga je primetio, počeo je da maše rukom i d...

     Marko Mil Popović , pisac:    Tehnologija nas je povezala žicama, ali su se naše duše razdvojile     21. septembar 2026. autor Miljan Paunović     Beogradski pisac Marko Mil Popović za sebe voli da kaže da je veroučitelj, činovnik i književnik u jednoj ličnosti. Završio je studije na Bogoslovskom institutu pri Bogoslovskom fakultetu SPC.     Do sada je objavio četiri monografije sa tematikom lokalne istorije opštine Čukarica, na kojoj živi i stvara već više od trideset godina.     Autor je tri romana, U potrazi za Riberom i Čuvari ključa i najnovijeg Valterova beležnica. Takođe, objavio je i zbirku priča –  Čarli Parker svira bosa novu i priče o tri pisca.     U našoj stalnoj rubrici „Pet pitanja, pet odgovora, bez ustručavanja“ otkriva kako vidi sebe i svet oko nas.      Kako biste opisali društvo i vreme u kome živimo – šta vam smeta, š...

     - Gospodine Peroviću, tražio sam Vas, Vaši zaposleni su previše tajanstveni. Tri sata ne možete da se javite, a hitno je. Da li je sve u redu?      - Hoferu, kad ste u mojim godinama, hitnost je relativna stvar. Dolazili su bolničari. Bolje da ne znate, ali dok primim sve terapije, dok me pregledaju, nekad mi se čini da sam poput laboratorijskog zeca.      - Nisam znao da Vam je loše. Kad smo se pre neki dan videli, izgledali ste odlično.      - Upravo tako. Ukoliko želim da izgledam odlično, baš zbog toga moram da prolazim kroz sve ovo. Ne mogu me podmladiti, ali bar mogu da mi ubrizgaju malo energije.      - To bi i meni prijalo. Godine u Interpolu ostavljaju sve više traga. Nego kad smo kod Interpola, da pređemo na posao. Slažete li se?      - Naravno, pričajte!      - Kancelarija u Moskvi mi javlja da je akcija u tom gradu kompromitovana.      - Kako to mislit...

     Kada danas govorimo o zlatnom dobu u kojem su se ukrštali visoka politika i vrhunska književnost između dva svetska rata, pred očima nam se najčešće ukazuju raskošni berlinski i rimski saloni, uštogljeni dvorski protokoli i prefinjene, salonske figure pisaca koji su u elegantnim frakovima krojili modernu istoriju. Zamišljamo Jovana Dučića kako šarmira evropske dvorove, Ivu Andrića kako u vatikanskoj i berlinskoj tišini hirurški precizno meri svaku reč, i Miloša Crnjanskog koji pod vrelim mediteranskim suncem beleži neizbežnu propast evropske civilizacije. Rim je, bez sumnje, postao mitska adresa i završni, tragični čin te velike književno-političke drame naizgled savršenog kruga naših književnih velikana u diplomatiji.      Međutim, taj gospodski sjaj i elita u odelima nisu nikli sami od sebe, niti su se rodili u udobnim foteljama zapadnoevropskih prestonica. Ako želimo da razumemo kako je sve počelo, moramo zagrebati duboko ispod te salonske fasade. M...

     - Halo, ja sam.      - Da, već prepoznajem broj telefona. Kako ste prošli? Da li je gotovo?      - Izmigoljili su se. Nadao sam se da ćemo danas završiti sa ovim, ali nažalost igra se nastavlja. Imam osećaj kao da trčim na pokretnoj traci. Umoran sam, a nigde ne stižem.      - Kako? Šta se desilo? Zar nije trebalo danas sve da bude gotovo? Ne razumem.      - Ne razumem ni ja. Jednostavno, sva platna za koja sam siguran da su kradena kao i kopije, nestale su. Policija koja je nadgledala galeriju, nije ništa primetila. Najverovatnije su ih uklonili pacovskim kanalima. Najgore od svega, pukovnik Antonov ni trunku se nije potresao. Čak ga je sve ovo veselilo.      - Kako si ti? Da li si razočaran?      - Ne smem da kukam. Možda smo se mogli svemu ovom nadati. Sigurno ni oni nisu sedeli skrštenih ruku. Svakako smo mogli da očekujemo ovakav neki korak, ali sve se ponovo rasteže. Počin...